ПЈЕСМЕ СЕЛА

По сећању – казивању Боре Којића

1. Ништа љепше ни милије од врбљанске фамилије
ништа љепше ни милије од Томића фамилије.

2. Ој врбљанко питај мајку
оћеш самном на игранку.
Играћемо целе ноћи да ти гледам плаве очи.

3. Оћемо ли мој јаране у Врбљане поред Сане.
У Врбљане поред Сане да љубимо цуре нашминкане.

4. Врбљанка је цура фина без пудера и кармина.

5. Војничка ме сабља опасала
а моја се мала расплакала.

6. Ој машино пусти пару јаче
да не видим како драга плаче.

7. Ој моја ој моја од сто кила госпоја
што си јела, што си пила кад си од сто кила.

8. У моје мале очи на врх главе,
кад погледа Сарајева вреде,
кад намигне од земље ме дигне.

9. Да се нисам оженио лани,
баш би било цура миловани.

10. Цурин кревет потопила вода,
где је било пољубити згода.

11. Све ми цуре родице и прије,
а моја се ни родила није.

12. Ој машино потргала ланце,
преко Срема возећи Врбљанце.

13. Гарава ме одвезла машина
са Лисине па до Темерина.

14. Све бећаре поватала зима
на Лисини више магацина.

15. Ој ШИПАДУ и твоји динари
ми због тебе посташмо бећари.

16. Да ми није у ШИПАДУ рада
чешће би ти долазио драга.

17. Ој да ми је раном зором
прошетати Фрушком гором.
А да ми је прије ноћи,
у Врбљане моје доћи.
И да ми је на уранку пољубити Рибничарку.

Другог дана мој јаране
запјевајмо поред Сане.
Нек се наша пјесма ори
да се чује на ОВЧАРИ.
Нек се наша пјесма вије
од Врбљана до Србије.
Куд год Србин на пут пође
у Србију своју дође.

18. Ој Врбљанко питај оца
биа узела Црногорца.
Ја ћу моју питат мајку
биа узео ја Врбљанку.

________________________________________________________________

Ој пијем воду са извора Сане
да залјечим своме срцу ране. (2х)

Ој шта ћемо ја и моја Јока
ја Врбљанац Јока из Потока.

Ој шта ће село кад нестане мене
ко ће туђе миловати жене.

Ој није мене родила циганка
већ Врбљанка моја стара мајка.

Ој пијем пиво ракија ми горка
а код куће жена ко девојка.

Ој ево браће из Врбљана села
куд пролазе цветај ружо бела.

Ој дај ракију па ћу запјевати
ако не даш нећу ни пјевати.

Ој како ти је јаранице стара
па ме стара не воле бећара.

Пијаницо нико те не воли
само мајка коју срце боли.

Ој од кад нисмо забога милога
запјевали један крај другога.

Ој врбљани рушевино стара
у теби је живот за бећара.

Ој ја ракију па и тебе мајко
обадвоје волим подједнако.

Колеган се колегану јавља
колегане болује ми драга.

Воз пролази изнад Петковића
ево иду браћа из Томића.